Da bi biljke preživele, treba im voda, a ponekad su im potrebne baš velike količine. Ipak, činjenica je da voda postaje sve vredniji resurs u zemljama širom sveta, posebno zbog čestih nestašica i suša. Upravo zbog toga trebalo bi da nađemo druge izvore koji će poslužiti za zalivanje naših biljaka, a da to nije samo voda sa česme. Postoje tečnosti koje su bolje od „česmovače“, ali i one koje su lošije od nje.
Kišnica je „zlato“ kada je u pitanju voda za zalivanje, zato što je meka i sadrži nizak nivo soli. Problem je što kiše nema svaki put kada vam je potrebna tako da bi trebalo pronaći načine za sakupljanje i čuvanje kišnice. Ako imate krov ili nadstrešnicu gde možete postaviti cisternu ili bure, onda je to idealno rešenje za čuvanje i sakupljanje ove dragocene tečnosti.
Voda u kojoj blanširate ili kuvate povrće često je bogata vitaminima i mineralima koji mogu pomoći biljkama. Ako ovu tečnost ne iskoristite za neku laganu supu ili čorbu, možete je koristiti za zalivanje. Vodite računa da u vodi kojom zalivate nema soli, šećera, ulja ili skroba. Tečnost bi trebalo iskoristi čim se ohladi da biste sprečili razvoj bakterija.
Kada rešite da menjate vodu u akvarijumu, tu tečnost možete koristiti za zalivanje biljaka zato što je ova voda bogata mineralima koji će im koristiti. Nemojte koristiti onu vodu iz akvarijuma koja ima soli u sebi.
Svaki izvor sveže vode kao što su ribnjak, jezero, jezero za navodnjavanje ili potok, odličan je izbor za biljke. Vodite računa o industrijskim izvorima zagađenja, ali ako ima biljaka i životinja, verovatno je dobra za zalivanje.
Pokušajte da sačuvate vodu koju čekate da isteče sa slavine dok ne dobijete toplu ili hladnu. Postavite činiju u sudoperu i zadržavajte vodu koja bi inače otišla niz slivnik. Na ovaj način čuvate veliku količinu vode na duži vremenski period.
Otopljen led je odličan izbor za vaše biljke. Sačekajte da se u potpunosti otopi pre zalivanja ili stavite komadiće leda u saksiju, ali tako da ne dodiruje biljku.